Vrh
 

Autizam

Autizam je pervazivni razvojni poremećaj koji se karakteriše oštećenjem socijalnih interakcija i komunikacije, jezika, govora i mašte, senzornih odgovora,  prisustvom ponavljajućih stereotipnih radnji i oskudnim repertoarom interesovanja i aktivnosti.

Uopšteno, karakteriše se trijadom oštećenja:

  1. oštećenjem verbalne i neverbalne komunikacije
  2. nedovoljno razvijenom socijalnom interakcijom
  3. nemogućnošću imaginacije

Pravi uzrok nastanka autizma još uvek nije poznat, ali postoje brojne teorije i dokazi o prisustvu imune disfunkcije organizma, genetske predispozicije, spoljnih činioca (vakcine – MMR vakcine, antibiotici) kao i biološke osnove autizma.

Znakovi autizma

Neki od znakova autizma mogu se prepoznati na veoma ranom uzrastu:

  • beba ili vrlo mirna nezahtevna, ili neuobičajeno razdražljiva i plačljiva
  • dete ne reaguje na glas majke i bliskih osoba i ne uspostavlja kontakt pogledom
  • sa 6 meseci se ne smeši majci i bliskim osobama
  • izostaje brbljanje do 9.meseca i korišćenje gesta od 12 meseci (pokazivanje prstom u željenom pravcu i za željeni objekat, mahanje pa-pa)
  • ne reaguje na svoje ime, ponaša se kao da ne čuje
  • do 16. meseca ne izgovara nijednu reč sa značenjem ili stereotipno ponavlja reč koju je čulo
  • ne igra se sa igračkama, samo ih ispituje, ređa uvek na isti način ili vrti
  • igra se sam, ne pokazuje interesovanje za interakcijom sa drugim osobama i decom u igri
  • modulacija glasa je uvek atipična, visina ,intezitet i ritam glasa se ne menjaju u skladu sa očekivanjima socijalnog polja i komunikacionih potreba
  • sa dve godine nema frazu, ne govori ili je govor eholaličan. Govor ima neobičnu intonaciju, zvuči mehanički i monotono, ili je isprekidan sa nedostatkom ritma
  • ne obraća pažnju na odlazak majke ili bliske osobe iz prostorije ni sa navršene dve godine
  • ne igra se igre pretvaranja
  • na neke zvuke reaguje hipersenzibilno, dok na druge ne reaguje
  • vezuje se za dnevne rutine i teško prihvata promene
  • pokazuje prisustvo stereotipnih pokreta i repetitivnih radnji (vrti se u krug, leprša rukama, poskakuje u mestu…)

Nasuprot ovome najčešće  nakon neupadljivog, relativno normalnog ranog razvoja bez vidljivih znakova koji bi ukazivali na problem i nakon početka razvoja govora, nastaje zastoj, a nakon toga regresija.
Dete zaboravlja i ono što je naučilo, povlači se u sebe, ne komunicira s okolinom, deluje kao da ne čuje, počinje da vrišti za banalne stvari, ponekad vrišti i kada nam nije uopšte jasno zašto to radi, pa mislimo da ga nešto boli, uobičajen je tik držanje za uši, kao da ga bole uši, pa dosta doktora posumnja na upalu uva, međutim to je samo njihova tipična zaštita od okoline.

Ova deca se vezuju za stvari, a ljudi im ne predstavljaju predmet interesovanja. Fasciniraju ih mehaničke stvari, TV reklame, telefoni, kompjuteri, predmeti. Mogu posmatrati stolicu na kojoj neko sedi, a da uopšte ne obraćaju pažnju na osobu.
Ne vole kontakt, odbijaju ga.
Njima u većini slučajeva nije ni potreban govor, jer gestovima i vođenjem druge osobe za ruku praktično pokažu šta žele, tako da nemaju potrebu za komunikacijom.

Ovo je uopštena klinička slika autizma, ali u okviru nje svaki slučaj je poseban, svako dete funkcioniše za sebe, pojedini simptomi se ne javljaju uopšte ili nisu istog inteziteta.
Zato je adekvatna stručna procena, dijagnostika problema i prilagođen individualni terapijski program od presudnog značaja za dalje usvajanje veština i napredovanja deteta.

Šta može biti u sklopu autizma?

  • Gastrointestinalne smetnje
  • poremećaji sna
  • poremećaji hranjenja
  • promene na eeg-u
  • senzoricke smetnje